www.kragujevac.co.rs

vodic-za-ekupovinu

Oblačenje pokojnika 3.900 dinara

grobljeUmesto u mrtvačnici bolnice, građani čiji srodnici preminu u Kliničkom centru Kragujevac ubuduće će svoje bližnje preuzimati na groblju Bozman.

To je rezultat ugovora između preduzeća „Gradska groblja“ i Kliničkog centra u tom gradu. Ovaj ugovor i njegova realizacija u poslednjih mesec dana izazvali su brojne kontroverze.

U bolnici 3.200 dinara, na groblju i do četiri puta skuplje. Samo oblačenje pokojnika, po cenovniku „Gradskog groblja“ koštalo je 3.900 dinara.

Miljojki Milanović suprug je preminuo kod kuće početkom marta. Privatnik je pokojnog supruga prevezao do mrtvačnice na groblju Bozman.

“Umesto neke minimalne cifre za noćenje u kapeli, platili smo 6.740 dinara. Što znači da je nama naplaćen prevoz od kuće do groblja, iako oni „Gradska groblja“ nisu vozili pokojnika”, priča Miljojka Milanović

U „Gradskim grobljima“ kažu da su ove cene važile samo nedelju dana,jer je nezadovoljstvo građana stopiralo ugovor.

Grešku priznaju, ali bez refundacije novca jer se, kako kažu, naplaćivalo po važećim cenama.

Preuzimanje pokojnika danas košta 3.300 dinara, ali prevoz od mesta smrti do mrtvačnice ostaje posao gradskih grobara, jer je, kako tvrde, reč o komunalnoj delatnosti.

“Ostali prevoznici od ovog posla prave biznis, mi to ne radimo. Mi to radimo profesionalno. Ovo preduzeće ima 120 i nekog radnika, svalki radnik izdržava svoju porodicu”, izjavio je Milun Petković, direktor JKP „Gradska groblja“.

Direktor Kliničkog centra ove nedelje bio je na putu, a u pravnoj službi nam je rečeno da ova ustanova ugovorom sa „Grobljima“ ispunjava svoju zakonsku obavezu.

Međutim, Upravni odbor Kliničkog centra sa spornim ugovorom nije upoznat.

“Ja zaista ne znam da on kao takav postoji i da se kao takav primenjuje, ako ga ja sad imam na dnevnom redu kao predlog ugovora koji treba da bude donet. Ne znam kako bi on postojao i bio primenjivan”, kaže Mileta Poskurica, predsednik UO KC Kragujevac.

Koliko Klinički centar dobija ili gubi ovim ugovorom ostalo je nepoznanica. Oni koji tvrde da su potpuni gubitnici ove priče su privatni prevoznici.

“Više posla imamo iz bolnice, nego što narod kući umire. Po mom mišljenju i mišljenju mojih kolega dešava se to da oni hoće da zatvore privatnike kako bi samo oni radili”, kaže
Marko Cvetković, prevoznik.

Privatnici smatraju da “Groblja” na ovaj način uvode monopol.

Zanimljivo je da to preduzeće još uvek nije izmirilo milionsku kaznu iz 2011. zbog uslovljavanja korisnika da kupuju njihove spomenike.

izvor/foto: B92

Đurđevdanski karneval 2014. godine

karnevalPrvi dečji Đurđevdanski karneval pod nazivom “Buđenje grada”, održan je 2006-te godine, kada je sa radom počela novoosnovana Gradska turistička organizacija “Kragujevac”. Projekat je nastao kao želja da se i najmlađima za Dan Grada organizuje neka nesvakidašnja zabava, pa su se maskenbal i karnevalska povorka pokazali kao originalno rešenje, koje se u procesu nastanka menjalo i nadograđivalo.

Prvobitna ideja akademskog vajara, gospođe Lile Goldner, koja je želela da promoviše i ulepša tradicionalnu izložbu “Cvetni grad”, bila je da se bogatim cvetnim aranžmanima ukrasi kočija, koja bi mogla i da se proveze gradom, sa kostimiranom pratnjom. Tada je napravljen plan karnevalske pasarele i pratećih programa, a vajarka je napravila ogromnu pokretnu ambijentalnu celinu, visine 6 metara, od stiropora i gipsa, gvozdene konstrukcije, koja je predstavljala kombinaciju cveća i stilizovanih grčkih stubova.

Ostali učesnici su napravili  manju skulpturu Svetog Georgija na konju, a karnevalsku povorku, koja se kretala kroz grad pratila je dečja muzika sa mobilnog ozvučenja. Program za oko 1000 mališana predškolskog uzrasta, koji su samoinicijativno u vrtićima kreirali maske i prošli kroz centar grada,  pratili su svi lokalni mediji, a tu se zadesila i ekipa RTS-a, koja je deo karnevala emitovala u emisiji “48 sati svadba”. U programu su  učestvovala deca iz svih obdaništa Ustanove “Nada Naumović”, KUD ”Abrašević”, učenici škole “Toza Dragović”, Kreativni centar “Krcko”, plesna škola “Ritam plus”, plesna škola “Apel”, karate klub “Šampion”, Klub ljubitelja “Fića” i veliki broj ušesnika, koji su se samostalno pridružili povorci. Na tada postojećoj bini u pešačkoj zoni mladi glumci su odigrali dečju predstavu, a brojne plesne škole odigrale su svoje najbolje numere. Uz prelepo vreme, koje je pratilo manifestaciju, deca su se odlično zabavila, a manifestacija je u svim lokalnim medijima proglašena za najuspešniju tokom đurđevdanskih praznika.

Izvor: GTO

Danas je Vaskrs

vaskrsDanas je i pravoslavni Vaskrs, i katolički Uskrs, najveći hrišćanski praznik, ustanovljen u spomen na vaskrsenje Isusa Hrista, zapisano u Četvorojevanđelju u Novom zavetu, gde su opisani život i učenje Hristovo.

Vaskrs je uvek prve nedelje posle punog meseca iza prolećne ravnodnevice i zato se ne praznuje istog datuma. Može pasti u periodu od 22. marta do 25. aprila prema Julijanskom (od 4. aprila do 8. maja prema Gregorijanskom kalendaru). Prethodi mu Veliki post od sedam sedmica.

Vaskrs je najveći praznik u hrišćanskoj godini, jer tada Crkva doživljava centralni događaj Hristove pobede nad smrću. Kada je Isus skinut sa Krsta i položen u grob, nadgrobni spomenik je bio zapečaćen, a spolja je bila postavljena straža. Vojnici su tu stražarili i niko nije mogao da pristupi grobu.

Međutim, u nedelju rano, pre zore, Hristos je vaskrsao iz mrtvih. U zoru su došle do groba žene mirosnice, koje su nosile mirisno ulje s namerom da njime pomažu mrtvo telo Hristovo. U tom trenutku zemlja se zatresla, jer je anđeo božji sleteo s neba, odvalio kamen s groba i seo na njega (to je onaj beli anđeo s freske u manastiru Mileševa).

On je blagovestio ženama: “Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao… Idite brže, pa kažite učenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih.” I dok su žene hitale da jave apostolima radosnu vest, srete ih na putu Isus i pozdravi ih rečima: “Radujte se!”

Uveče, uđe Gospod kroz zaključana vrata u sobu gde se behu okupili Njegovi učenici, stade na sredinu i reče im: Mir vam. On im pokaza i ruke i noge, i rebro koje je bilo kopljem probodeno, da ne misle da je On samo duh bez tela.

Svojim čudotvornim vaskrsenjem, Isus Hristos je otvorio i nama put u život večni i bez njega vera hrišćanska ne bi imala smisla.

Kod Hrišćana je običaj da se za Vaskrs spremaju obojena i šarena jaja, na kojima se crtaju hrišćanska obeležja, i ispisuje pozdrav: “Hristos vaskrse.” Po predanju, ovaj običaj potiče iz vremena Hristovog Vaskrsenja i Vaznesenja. Naime, sledbenica Isusa Hrista Mapija Magdalena došla je, posle Hristovog Vaznesenja, u Rim radi propovedanja Jevanđelja. I kada je izašla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: “Hristos vaskrse” i pružila mu na dar ofarbano jaje, a po ugledu na nju, Hrišćani su produžili praksu bojenja i šaranja jaja.

Vaskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost Vaskrsenja i kako iz mrtvila postaje život. Jer, jaje je samo po sebi mrtva stvar, ali pod uticajem toplote, kad se stavi pod kokoš, razvije se u njemu život i izleže se živo pile, koje svojom snagom razvali svoj grob – ljusku, i izađe na svet – kao što je i Isus Hristos oživeo i iz groba ustao. Crvena boja je boja radosti, zbog tog radosnog događaja, i simvolizuje Božansku prirodu Hristovu; to je boja Božanske ljubavi. Običaj je da se vaskršnja jaja šaraju na Veliku subotu. Postoje brojni lokalni običaji vezani za ukrašavanje (šaranje) vaskršnjih jaja. U vodu u kojoj se kuvaju jaja stavlja se i osvećena vodica.
Deca se izuzetno raduju Vaskrsu i crvenim jajima, kojima se tucaju. Čije se jaje razbije, taj gubi i predaje onome koji ima jače. Prvo ofarbano jaje čuva se u kući godinu dana i naziva “čuvarkuća”. Sremci mese poseban vaskršnji kolač, koji zovu “buzdovan”, a u Šumadiji se zove “vitica”. Viticu domaćin lomi uz ručak i deli svima govoreći: “Sve nam krslo i vaskrslo”.

Na današnji dan

april 20, 2014 od Svetlana Timotijevic za Ostalo, Vesti sa 0 komentara
Marija i Pjer Kiri

Marija i Pjer Kiri

1770. - Kapetan Kuk stiže u Novi Južni Vels.

1841. - Objavljena je prva detektivska priča – “Murders in the Rue Morgue”.

1889. - Rođen je Adolf Hitler, nemački diktator, vođa nacističke stranke, jedna od najmračnijih ličnosti u istoriji čovečanstva.

1902. - Marija i Pjer Kiri izolovali su radioaktivni element radijum.

1920. - Otvorene su sedme moderne Olimpijske igre u Antverpenu.

1945. - Sovjetske trupe ulaze u Berlin.

1967. - Američki “Surveyor 3″ sleteo je na Mesec.

1977. - Održana je premijera filma Vudija Alena – “Annie Hall”.

1986. - Majkl Džonson je postavio rekord plej-ofa NBA lige, ostvarivši na jednoj utakmici čak 63 poena.

1999. - U prepunom hramu Svetog Save u Beogradu liturgiju su služili patrijarh moskovski i sveruski Aleksej II i patrijarh srpski Pavle, obrativši se, nakon toga, molitvom za mir desetinama hiljada ljudi okupljenih na platou ispred najveće beogradske crkve.

 Izvor: Krstarica

promenljivo oblačno sa kišom

april 20, 2014 od Svetlana Timotijevic za Servis, Vesti sa 0 komentara

vremeU Kragujevcu danas promenljivo oblačno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom. Kasnije posle podne i uveče prestanak padavina i smanjenje oblačnosti. Duvaće slab do umeren jugoistočni vetar. Maksimalna temperatura oko 16°C.

Radnički nadigran u Beogradu

april 20, 2014 od Svetlana Timotijevic za Sport, Vesti sa 0 komentara

kosarkaU četvrtom kolu Superlige Srbije kragujevački Radnički je na gostovanju C. zvezdi ubedljivo poražen 82:62 (20:16, 21:19, 24:10, 17:17).

Igrali su Kragujevčani sasvim ravnopravnu partiju do 25. minuta, ali su tada dopustili pogubnu seriju 13:0 za 62:42. Raspoloženiji domaćin je tu razliku održao do poslednjeg minuta pa je zasluženo slavio i četvrti uspeh u domaćem prvenstvu – imaju učinak 4:0, dok su gosti ubeležili drugi poraz, sada su sa skorom 2-2.

Najveća enigma za Šumadince bili su Marjanović u prvom poluvremenu i Dragićević u nastavku. Bivši centra Radničkog je bio MVP ovog susreta – 29 indeksnih poena, 16 poena iz igre (bacanja 6/7, dva poena 5/6) i 12 skokova. Dragićević je ubeležio 18 poena, od toga pet trojki iz osam pokušaja. Dvocifren je bio još Nelson – deset poena, a nadomak takve realizacije bili su Lazić i Dženkins sa po devet poena.

I Radnički je imao trojicu “dvocifrenih” strelaca, ali njihov zbirni učinak, a naročito poeni ostalih saigrača, bili su dovoljni tek za jači otpor u nešto više od jednog poluvremena. Lešić je bio najkorisniji u redovima Šumadinaca sa 18 poena, a dodao je još četiri skoka. Marinović je imao 13 pogodaka, uz šest asistencija, a Jović - deset poena i šest uspešnih dodavanja.

Koliko je podbacila realizacija igrača Radničkog, najbolje ilustruje statistika kolona pokušaja za dva poena: jedino je Lešić pet puta bio uspešan, Kalinić je iz polja pogodio tri puta, a Jović tek dva puta. Preskromno za prvi uspeh u ovosezonskim susretima sa C. zvezdom.

U više nego skromnom šuterskom izdanju Radničkog, pogađali su još: Kalinić - devet poena, Mlađan - pet, Birčević - četiri (imao je i 11 skokova), Janković - tri poena. Bez učinka ostali su: BrkićDimićBalmazovićNovak iJevtović.

IZJAVE AKTERA

Miroslav Muta Nikolić, trener Radničkog

- Crvena zvezda je zasluženo došla do pobede, bolja je ekipa. Mi imamo mali fond igrača, nemamo čvrstinu i nismo izdržali sa svim povredama i problemima koje imamo u klubu. Zvezdi želim uspeh na završnom turniru Jadranske lige. Voleo bih da se crveno i crno-beli plasiraju u finale, a samim tim i u Evroligu.

Stefan Birčević, igrač Radničkog

- Trebalo je bar da se potrudimo da ova utakmica bude zanimljiva, kao što je bila u prvom poluvremenu. U drugom smo pali, Zvezda je bila bolja od nas.

Predstoji takmičarska pauza u Superligi, a utakmicu petog kola Kragujevčani će igrati pred svojim navijačima. Gost Radničkog biće FMP, susret je zakazan za sredu 30. april od 19 časova.

Izvor: KK Radnički

Radno vreme za Vaskrs

april 19, 2014 od Svetlana Timotijevic za Servis, Vesti sa 0 komentara

vaskrs1Za vreme Vaskršnjeg praznika, prodavnice  i ustanove radiće uglavnom po prazničnom radnom vremenu.

„Roda centar“ će u subotu raditi uobičajeno, dok će u nedelju raditi skraćeno, do 10 časova.

Trgovine „Maxi“ u subotu rade normalno, u nedelju ne rade.

„DIS market“ i „Idea“ neće raditi samo 20. aprila, dok je ostalih dana praznika regularno radno vreme.

„Metro Cash & Carry“ ne radi u nedelju, a u subotu do 21 sat.

Šoping centar „Plaza“ će danas normalno, a na Vaskrs neće raditi.

Pijačni objekti Gradskih tržnica će raditi uobičajeno, osim u nedelju kada će biti zatvorene.

Stočna pijaca će raditi u petak i subotu, od 5 do 10 časova.

U petak, subotu i ponedeljak, u Kragujevcu će biti dežurne dve pošte (u ŠC „Plaza” i TC „Roda”).

Od 18. do 21. aprila, ogranci Doma zdravlja u Stanovu, Bresnici i na Aerodromu, radiće od 7 do 12 sati. Dežurna će biti zdravstvena stanica 4 Centar, koja će za svoje opredeljene pacijente raditi od 7 do 12 sati, dok će za ostale građane dežurati od 12 do 19.

Centralni dečiji dispanzer, u krugu Kliničkog centra, radiće od 7 do 19 časova, kao i Služba za zdravstevnu zaštitu školske dece i omladine u zdravstvenoj stanici 4.

Služba kućnog lečenja će raditi od 7 do 19.

Polivalentna patronažna služba će biti dežurna do 13.30, dok telefonsko savetovalište „Deca Srbije“, gde se mogu dobiti saveti za trudnice i bebe, na broj 335-476, dežura 24 sata.

Tokom sva četiri dana praznika, 24 časa će biti dežurna apoteka „Bubanj“, dok će apoteke „Avala“, „Stanovo“ i „29. novembar“ raditi od 8 do 13 časova. U suboti i nedelju neće raditi apoteke „1. maj“, „Topola“, „Batočina“ i „Knić“, koje će u petak i ponedeljak raditi od 8 do 13 sati.

Gradski autobusi će u petak i subotu saobraćati po redu vožnje za subotu, dok će u nedelju i ponedeljak saobraćati po redu vožnje za nedelju i državni praznik.

Parking servis u nedelju i ponedeljak neće vršiti naplate parkiranja.

Kragujevčanke izjednačile

april 19, 2014 od Svetlana Timotijevic za Sport, Vesti sa 0 komentara

kraguj1U četvrtom meču baraža, na svom terenu, odbojkašice Kraguja savladale su ekipu Jedinstva rezultatom 3:0(25:16, 25:17, 25:17).

Peti meč, majstorica, između Jedinstva i Kraguja igra se u utorak u dvorani “Veliki park” u Užicu.

Na današnji dan

april 19, 2014 od Svetlana Timotijevic za Ostalo, Vesti sa 0 komentara

darvin1882. - Čarls Darvin, slavni engleski prirodnjak i fiziolog, preminuo je u 73. godini. Darvin je tvorac materijalističke teorije koja razjašnjava proces evolucije živog sveta i posledice tog procesa.

1897. - Održan je prvi Bostonski maraton. Pobednik je bio Džon Mekdermot, koji je zabeležio vreme od dva sata, 55 minuta i 10 sekundi.

1897. - Početak Šerloka Holmsa “Avanture Đavoljeg Stopala”.

1932. - Vlada Jugoslavije je donela Zakon o zaštiti zemljoradnika, kojim je proglašen šestomesečni moratorijum na dugove i obustavljena prisilna zaplena imovine. Oko 709.000 seljaka dugovalo je sedam milijardi dinara, i to mahom lihvarima i trgovcima.

1934. - Širli Templ se prvi put pojavljuje na filmskom platnu, u filmu “Stand Up & Cheer”.

1951. - Shigeki Tanaka, koji je preživeo napad atomskom bombom na Hirošimu, pobedio je na maratonu u Bostonu.

1967. - Bitlsi potpisuju ugovor kojim se obavezuju da će narednih deset godina raditi zajedno, što se, međutim, nije ostvarilo.

1969. - Na 51. dodeli Oskara, nagrade za najboljeg glumca i najbolju glumicu osvajaju Klif Robertson i Ketrin Hepbern.

1971. - Siera Leone postaje republika.

1975. - Indija lansira svoj prvi satelit uz pomoć SSSR-a.

Izvor: Krstarica

Oblačno sa kišom i pljuskovima

april 19, 2014 od Svetlana Timotijevic za Servis, Vesti sa 0 komentara

kisa2U Kragujevcu danas umereno do potpuno oblačno sa kišom i pljuskovima. Duvaće slab istočni vetar. Maksimalna temperatura oko 11°C.

Sutra pretežno oblačno sa kišom, pljuskovima i grmljavinom ali nešto toplije.

Stranica 1 od 2312345...1020...Poslednja »