www.kragujevac.co.rs

vodic-za-ekupovinu

bez struje

avgust 22, 2014 od Svetlana Timotijevic za Servis, Vesti sa 0 komentara

strZbog radova na niskonaponskoj mreži (rekonstrukcija mreže) dana 25. avgusta u vremenu od 09.00 do 11.00 sati doći će do prekida u isporuci el. energije potrošačima u delu naselja Grošnica – Dom (ul. Živote Milojevića, Branka Boškovića, Grošnica – veliko polje, Grošnica – vodojaža, Natalije Nedeljković, Oktobarskih žrtava, Popadinac i Vladimira Milojevića).

Zbog radova na niskonaponskoj mreži (rekonstrukcija mreže) dana 25. avgusta u vremenu od 09.00 do 14.00 sati doći će do prekida u isporuci el. energije potrošačima u delu naselja Kamenica – Orovac.

Zbog seče rastinja pored dela trase mreže niskog napona dana 25. avgusta  u vremenu od 11.00 do 14.00 sati doći će do prekida u isporuci el. energije potrošačima u delu naselja Dragobraća – Zadruga.

Zbog seče rastinja pored dela trase 10 kV dalekovoda pravac Gornji Stragari dana 25. avgusta u vremenu od 09.00 do 14.00 sati doći će do prekida u isporuci el. energije potrošačima u naselju Gornji Stragari, Ljubičevac.

Ukoliko vremenski uslovi ne dozvole obavljanje navedenih radova ED Elektrošumadija Kragujevac će naknadno obavestiti potrošače.

Odluka Gradskog veća o racionalnijoj upotrebi poslovnog prostora

Skuptina_grada_Kragujevca_2_1_1Zbog smanjenja troškova, Poreska uprava će se useliti u zgradu u ulici Branka Radičevića 9, gde gotovo tri decenije radi redakcija nedeljnika “Kragujevačke”.

Narednih meseci, privatne firme koje se bave prevozom i selidbama imaće pune ruke posla, budući da je Gradsko veće Kragujevca, pre dva dana, donelo odluku o racionalnijoj upotrebi poslovnog prostora kojim raspolaže ovdašnja lokalna samouprava.

To, praktično, znači da će mnoge gradske službe morati da se isele iz “svojih” kancelarija već do kraja godine, ta će sudbina snaći i pojedine kragujevačke privatne firme koje su besplatno koristile prostor, a nekim javnim preduzećima selidba sleduje dogodine. Plan je da se grad, najkasnije do kraja 2015, oslobodi troškova na ime zakupa poslovnog prostora, za koji je tokom prethodnih godina izdvojio stotine hiljade evra.

Prva “na udaru” je zgrada u ulici Branka Radičevića 9. Iz nje će, za mesec-dva, morati da se iseli Sekretarijat za obrazovanje, kulturu i informisanje, kao i Zavod za zaštitu spomenika kulture, koji je tu premešten silom prilika, pošto je objekat u Velikom parku, a koji je ova ustanova godinama koristila, svojevremeno proglašen za nebezbedan. Za zaposlene u pomenutoj službi i ustanovi grad je obezbedio “novi” prostor u zgradi Poljoprivredne stanice u ulici Cara Lazara, koji sada koristi gradska Poreska uprava, a zbog koje se i vrši cela ova “premetačina”.

U Gradskom veću kažu da je Poreska uprava konačno morala da dobije adekvatan prostor, pre svega zato što obavlja važan posao naplate poreza na imovinu koji se odnedavno tretira kao “ključni činilac” konsolidacije budžeta i posrnulih javnih finansija.

“Arhiv Poreske uprave biće smešten u podrumu zgrade u ulici Branka Radičevića, a na dva sprata biće razmešteni činovnici, stari i, uslovno rečeno, novi, koje ćemo preuzeti iz gradske administracije. Biraćemo najbolje, pošto nam je naplata poreza na imovinu važna stavka. Ko ne bude zadovoljio, postaće kandidat za tehnološki višak. Svako od zaposlenih odgovaraće za svoje predmete, radićemo kao u nekoj privatnoj firmi koja se bavi vođenjem knjiga“, objašnjava Nebojša Vasiljević, član GV za investicije i razvoj.

Komesarijat za brigu o socijalno ugroženim licima, koji se sada nalazi u ulici Cara Lazara, dobiće prostor u novim zgradama u Staroj radničkoj koloniji, gde će biti i nova adresa izdavačkog preduzeća “Koraci”, koje još obitava u zgradi u ulici Branka Radičevića.

Sve gradske službe i ustanove biće zbrinute, jedino će bez prostora ostati redakcija nedeljnika “Kragujevačke”, koja se gotovo tri decenije nalazi na istoj adresi – Branka Radičevića 9. Ukoliko ni grad ni poslovodstvo privatne firme koja izdaje “Kragujevačke” ne reše ovaj problem, Kragujevac bi mogao da ostane bez svojih jedinih novina.

“U gradu koji se, pozivajući se na Dimitrija Davidovića, hvali da je kolevka srpskog novinarstva, ovih dana se privodi kraju ekstradicija novinara iz zdanja koje je bilo samo njihovo. Kada je pre nepune tri decenije sagrađena i useljena, zgrada u Branka Radičevića 9 slovila je za Dom novinara, budući da je podignuta uglavnom našim parama i sto posto našom zaslugom. Kad to kažem, mislim i na kolege iz Radio Kragujevca, sa kojima i danas delimo prostor u tom objektu”, objašnjava glavni urednik “Kragujevačkih” Miroslav Jovanović.

Postupak privatizacije odrediće sudbinu čitavog JP Radio-televizija Kragujevac, a najkasnije do kraja 2015. JKP “Vodovod i kanalizacija” moraće da se iseli iz svih objekata koje danas koristi. U dve zgrade u centru grada useliće se druge gradske službe, za koje lokalna samouprava godinama skupo plaća zakup poslovnog prostora u Domu samoupravljača i na drugim mestima. U međuvremenu bi u staroj industrijskoj zoni grada trebalo da bude završen Tehničko-operativni centar, kao buduće sedište “Vodovoda”, piše Politika.

Izvor: B92

Greška IT službe Agencije za privatizaciju

Samo šest dana pošto je Agencija za privatizaciju oglasila prodaju 73 medijske kuće, na sajtu te institucije u četvrtak se pojavila informacija o prekidu privatizacije kod 38 medija.

agencija-za-privatizaciju_660x330

Na spisku onih koji su bili „u prekidu“   bila je i Radio televizija Vranje,  uz radio i tv stanice iz Kragujevca, Pančeva, Šapca, Niša, Kruševca, Smedereva, Novog Pazara, Trstenika, Aranđelovca i drugih gradova Srbije.

Na ovu vest prvo je reagovalo Nezavisno udruženje  novinara Srbije (NUNS), čiji je Sekretarijat od Agencije zatražilo da hitno objasni „prekid privatizacije brojnih lokalnih i regionalnih medija“.

Dilemu je nekoliko sati kasnije rešila sama Agencija informacijom da je po sredi greška njihove IT službe.

- U pitanju je greška na našem sajtu, budući da su pojedini mediji ranije bili u statusu prekida privatizacije – objasnili su iz Agencije i dodali da njihova IT služba „radi na otklanjanju greške“.

Agencija je na kraju ponovila da su svi mediji i dalje obuhvaćeni javnim pozivom za prikupljanje ponuda za njihovu prodaju koji traje do 15. septembra ove godine.

Izvor: OKradio

Predlog Nacionalne strategije za razvoj sporta za period do 2018.

Posle Sombora, predlog Nacionalne strategije za razvoj sporta za period do 2018. godine predstavljen je juče i u Kragujevcu, na javnoj raspravi koja je održana u sali Skupštine grada. O predlogu buduće strategije govorili su predstavnici Ministarstva omladine i sporta i Sportskog saveza Srbije, a javnoj raspravi prisustvovali su predstavnici sportskih udruženja i klubova i sportski radnici iz Kragujevca.

Untitled-1
Cilj ove strategije je, kako se čulo na javnoj raspravi u Kragujevcu je, da se u naredne četiri godine obezbedi široka dostupnost sporta za sve generacije, unaprede dečiji, školski i univerzitetski sport, nastavi razvoj sportske infrastrukture i podigne broj vrhunskih sportskih dostignuća, naročito na Olimpijskim igrama.

- Mi smo prošle godine marljivo radili na izradi ove strategije, obišli smo preko 25 gradova, preko 3500 ljudi je učestvovalo u pravljenju strategije.Ono što je najbitnije je školski sport, profesionalni sport i infrastruktura, i to su bila tri glavna cilja. Sada pored školskog sporta imamo i sport rekreativaca. Gledamo da sport omasovimo, gledamo da poboljšamo uslove u kojima deca treniraju, pogotovo od 1. do 4. razreda, jer je čas fizičkog vaspitanja mnogo važan u tom uzrastu – naglasio je Predrag Peruničić, državni sekretar Ministarstva omladine i sporta.

Prema njegovim rečima, u koordinaciji sa sportskom javnošću tražiće se načini da se unapredi učinak lokalnih samouprava čiji je zadatak da omasovi sport u školama i transparentnije podržava klubove na svojim teritorijama.
Jovan Pavlović-Bojadžić, pomoćnik gradonačelnika za sport smatra da je ovakva strategija potrebna lokalnim samoupravama kako bi definisala pravce razvoja i načine podrške kako profesionalnog tako i školskog i rekreativnog sporta. Do kraja meseca biće održane još tri javne rasprave, u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, nakon čega će biti upućena u skupštinsku proceduru.

Izgradnja distributivne gasovodne mreže

Kada se radovi na izgradnji distributivne gasovodne mreže u Prnjavoru koji su započeli prošle nedelje, tačnije 14. avgusta, privedu kraju, više od 70 domaćinstava iz ovog naselja imaće priliku da se priključi na gas.

1

Investitor radova na gasifikaciji u Prnjavoru, kao i u prethodnim mesnim zajednicama, je JP „Srbijagas“, a
izvodi ih novobeogradsko preduzeće „Visokogradnja inženjering“. Njihova vrednost je nešto manje od 45 miliona dinara, a ukupna dužina gasovodne mreže iznosi 22,6 kilometara.

Granica seoskog naselja Prnjavor kojim je obuhvaćena gasifikacija, kako nam je potvrđeno u Odeljenju za imovinsko-pravne poslove Opštinske uprave u Batočini, oivičena je državnim putem I reda Lapovo-Kragujevac i Katastarskom opštinom Botunje sa zapadne i južne strane, odnosno distributivnom gasovodnom mrežom u Kijevu i Dobrovodici sa istoka i severa.

Inače, Skupština opštine Batočina je odluku o gasifikaciji opštine usvojila pre skoro tri godine i do sada je distributivna gasovodna mreža izgrađena u svim naseljima koja se nalaze se leve strane Magistralnog puta M1-11 od Batočine prema Kragujevcu, odnosno u Brzanu, Dobovodici, Žirovnici, Kijevu i sada u Prnjavoru.

20. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade

10498478_708684995853897_3999756751821057039_oU periodu od 21. do 24. avgusta 2014. godine, biće održan 20. Festival ekološkog pozorišta za decu i mlade, u Bačkoj Palanci. Pozorište za decu Kragujevac, otvara festival predstavom „Pepeljuga“ u 17 časova u Gradskom bioskopu. Predstave i koncerti, planirani programom Festivala odigravaju se i na Otvorenoj sceni „Dvorište mladih“, na Pontonu na Tikvari, u Festivalskom kampu, Galeriji kulturnog centra i na Gradskoj plaži.

Tokom četiri dana, publika će moći da vidi predstave „Ptičica“ – Centra za kulturu Čakovec, „Kos i lisica “- Pozorišta mladih iz Novog Sada, „Pao s kruške“ – Dečjeg pozorišta iz Subotice, „I u šumi toga ima“ – Gradskog kazališta „Zorin dom“ iz Karlovca i „Majuško“ – Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ iz Zrenjanina. Tokom Festivala biće održana tribina „Mladi i aktivizam“ prezentacija radioničarskog stvaralaštva, proglašenje pobednika takmičarskog programa i koncerti nekoliko bendova, tokom dve večeri na Gradskoj plaži.

Izvor: GTO

Na današnji dan

avgust 22, 2014 od Svetlana Timotijevic za Ostalo, Vesti sa 0 komentara

1485. - U poslednjoj velikoj bici u toku Rata ruža – bici kod Bosvorta – poginuo je engleski kralj Ričard III (1483-1485) u borbi sa Henrijem Tjudorom, koji je potom krunisan za kralja. Kralj Henri VII je prvi vladar na engleskom prestolu iz dinastije Tjudor koja će biti na vlasti do smrti kraljice Elizabete 1603. godine.

 Pavle Jurišić Šturm

Pavle Jurišić Šturm

1848. - Rođen je srpski general lužičko-srpskog porekla Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, veoma zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U srpsku vojsku je primljen 1876. kao dobrovoljac sa činom poručnika i već u srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i posavsko-tamnavskog bataljona. U srpsko-turskom ratu 1877-1878, veoma je uspešno komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U srpsko-bugarskom ratu 1885, komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu je 1914. kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom je komandovao i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

1854. - Rođen je srpski kralj Milan Obrenović, tokom čije je vladavine Srbija stekla međunarodno priznanje kao nezavisna država. Postao je knez 1868, posle ubistva kneza Mihaila Obrenovića i u spoljnoj politici se isprva oslanjao na Rusiju. Pod pritiskom javnog mnjenja, objavio je 1876. rat Turskoj koji je 1877. neuspešno okončan. Iste godine je, pod uticajem Rusije, ponovo zaratio s Turskom, ovog puta uspešno, pa je Srbija 1878. iz rata izašla ojačana, dobivši Vranjski, Niški, Pirotski i Toplički okrug, a u julu iste godine na Belinskom kongresu i formalno joj je priznata nezavisnost. Zbog ruske podrške Bugarskoj i Sanstefanskog ugovora sklopljenog u martu 1878. na štetu Srbije, oslonio se na Austrougarsku, s kojom je 1881. zaključio tajnu konvenciju. Njome se obavezao da neće raditi protiv austrougarskih interesa u Bosni i Hercegovini, niti sklapati sporazume s trećim zemljama bez prethodnog dogovora s Austrougarskom. Beč je zauzvrat garantovao njegov ostanak na prestolu i diplomatsku pomoć za širenje Srbije ka jugu, ali je nagodba u narodu shvaćena kao izdaja nacionalnih interesa. Proglasio je 1882. Srbiju kraljevinom a sebe kraljem, a 1883. je u krvi ugušio Timočku bunu. Kad se Bugarska 1885. ujedinila sa Istočnom Rumelijom, proglasio joj je rat da bi zauzeo deo bugarske teritorije i tako povratio navodno poremećenu ravnotežu na Balkanu. Postao je još nepopularniji posle neuspeha u tom ratu, koji je, uz to, neodlučno i nevešto vodio, pa je 1888. morao da prihvati liberalni ustav kojim je Srbija postala parlamentarna monarhija. Izazvao je nezadovoljstvo pokušajem da izigra ustavne odredbe, 1889. je abdicirao u korist maloletnog sina Aleksandra, a 1901. je umro u Beču.

1862. - Rođen je Klod Debisi, francuski kompozitor i muzički kritičar, tvorac muzičkog impresionizma. Naročito je poznat kao klavirski kompozitor. Dela: simfonijske poeme “More”, “Nokturno”, “Popodne jednog fauna”; opera: “Peleas i Melisanda”; klavirske kompozicije: “25 Prelida”, “Dve arabeske”…

1941. - Iz zatvora u Sremskoj Mitrovici u Drugom svetskom ratu su pobegla 32 robijaša, mahom komunisti. U bekstvu kroz podzemni kanal pomogao im je učenik srednje tehničke škole u Novom Sadu, partizan s Fruške Gore, Boško Palkovljević-Pinki, kasnije proglašen za narodnog heroja, koji ih je odveo u partizanski odred.

1910. - Japan je aneksirao Koreju.

1911. - Da Vinčijeva slika “Mona Liza” ukradena je iz Luvra. Ova slika je poznata i kao “Đokonda” i jedan je od najčuvenijih portreta na svetu. Da Vinči je radio na njoj četiri godine. Portretisana Mona Liza bila je žena Firentinca Frančeska del Đokonde. Slika je izazivala divljenje majstorstvom senčenja i mekoćom tona, a kasnije je o slici i modelu.

Izvor/foto: Krstarica/Wikipedia

Oblačno sa povremenom kišom

avgust 22, 2014 od Svetlana Timotijevic za Servis, Vesti sa 0 komentara

04_jezerobubanj_0U Kragujevcu jutro oblačno i sveže. Tokom dana promenljivo sa povremenom kišom. Maksimalna temperatura oko 27°C.

Povolјniji termički uslovi pogodovaće većini hroničnih bolesnika, ali se izvesna opreznost ipak savetuje astmatičarima i osobama sa srčanim tegobama. Meteoropatske reakcije su moguće u vidu glavobolјe i promenlјivog raspoloženja. U saobraćaju je neophodna dodatna pažnja.

Humanost dečaka iz Kanade

Sedmogodišnji Dimitrije Galić, koji živi u kanadskom Kalgariju, prodavao je svoje crteže kao ulični umetnik i prikupio pomoć za decu u Srbiji!

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Dečak je najpre mesecima skupljao novac za svoju igračku, a onda je shvatio da život nije baš pravedan, ni prema deci.

Prvo je čuo vesti o poplavama i mališanima bez kuća, a onda vesti o mogućnosti zatvaranja Prihvatilišta za decu u Kragujevcu, rodnom gradu njegove mame. Dimitrije je odlučio da je njegova igračka manje bitna.

Dečakova majka Katarina kaže da je njen sin pre nekoliko meseci poželeo lego igračku “Lego Death Star”, koja košta 500 kanadskih dolara. Ona mu je rekla da je to vrlo skupa igračka i da, ako je želi, može sam da nađe način da zaradi deo novca.

- On je odmah počeo da radi kućne poslove, prebrisao bi pod, grabuljao lišće, skupljao granje po dvorištu, pakovao oprane sudove iz mašine. Za to smo mu plaćali, ali nije baš bio zadovoljan kako napreduje. Mislio je da se novac brže zarađuje, objašnjava Katarina uz osmeh.

Dimitrije je zatim majku pitao kako može da zaradi još para. Rekla mu je da možda može da učestvuje kao ulični umetnik na festivalu koji se u to vreme održavao. Katarina je pozvala organizatore, pitala može li da se kupi dozvola za dete od sedam godina, i tako je sve počelo. Dimitrije se pripremao da crta i prikupi novac za taj specijalni Lego.

Tada su se dogodile poplave u Srbiji. Dimitrijevi baba i deda sa tatine strane su “zarobljeni” na potrkovlju kuće dva dana. Sve im je bilo uništeno.

- Dan posle toga Dimitije iz škole dolazi kući i kaze mi “mama, ja sam danas rekao učiteljici da imam nešto da kažem i svima sam ispričao šta se desilo u Srbiji i da ću ja da skupljam donaciju”. Podržala sam ga. Par dana pred festival na kome je trebalo da zaradi za svoj lego komplet, Dimitrije je rešio da ta igračka i nije tako bitna i da će sve što zaradi pokloniti, seća se dečakova majka.

Tata Duško i majka Katarina mališanu su obezbedili stočić, boje i papir, i Dimitrije je počeo svoj umetnički dan. On kaže da najviše voli da crta životinje, ali da je tog dana za decu Srbije crtao po narudžbini.

- Ja sam napisao na papiru da poklanjam svoje crteže, a oni koji žele mogu da ostave donaciju za decu iz Srbije. Najviše su mi crteža kupili roditelji mojih školskih drugova i ja sam im na tome mnogo zahvalan. Dve devojke su dale novac i rekle mi da lepo crtam i da sam sladak – priča Dimitrije kako je u Kalgariju tekla njegova akcija.

Mališan je nedavno stigao kod mamine majke, bake Mire, u Kragujevac. Tu je teška srca, između dece pogođene poplavama i mališana iz Prihvatilišta, izabrao da svoj novac pokloni Prihvatilištu. Mira je pozvala nadležne, pitala šta im treba i unuk i baka su krenuli.

- Rečeno mi je da deci treba veš, gaćice i majice. To smo i kupili za novac koji je Dimitrije prikupio, oko 200 dolara. Tamo je moj unuk upoznao vršnjake, zajedno su crtali, a dobio je sliku na kojoj piše “Volimo te Dimitrije”. Morala sam sada da mu obećam da ću ga sledeće godine u Prihvatilište dovesti ujutru, da ostane do uveče. Ni sama nisam znala da je tamo tako topla atmosfera, kaže dečakova baka Mira.

Na pitanje kako će sada kupiti dugo željenu skupu igračku, Dimitrije odvraća osmehom i trudeći se da što pravilnije govori srpski jezik, odvraća.

- Ko ga šiša, ja kad porastem mogu kupiti taj lego set, a njima je pomoć trebala odmah. Nije u redu ja da kupim igračku, a neko dete nema za hranu. Imaću ja druge igračke, a i da nemam, ja imam mamu i tatu, a mnoga deca u Prihvatilištu nemaju, kaže mališan.

Izvor: Telegraf

Pozirajte za porodični portret!

plaza

 

U subota i nedelja, 23.i 24. avgusta od 14-18 sati, pozirajte za porodični portret i učestvujte u našem Facebook izboru za tri najbolje fotke!

Pobednike nagrađuju IDEA, B-Underwear, Cineplexx, McDonald’s, Dexy Co, Arena Fun Factory, Alter Shoes i Candy Universe!

Stranica 1 od 14012345...102030...Poslednja »